MILOŠ IVANOVIĆ

Miloš (Borislava) Ivanović rođen je 27. avgusta 1984. godine u Smederevskoj Palanci. Gimnaziju je završio u Velikoj Plani. Osnovne studije upisao je 2003. godine na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirao je 3. jula 2008. godine, odbranivši diplomski rad pod nazivom Odnosi Lazarevića i Brankovića od Kosovske bitke do smrti despota Stefana Lazarevića, koji je vrednovan ocenom 10 (deset). Tokom osnovnih studija ostvario je ukupan uspeh izražen u prosečnoj oceni 9.74. Doktorske studije istorije upisao je školske 2008/2009. godine na Katedri za istoriju srpskog naroda u srednjem veku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Odlukom Nastavno-naučnog veća Filozfskog fakulteta u Beogradu 31. marta 2011. dobio je odobrenje za izradu doktorske disertacije pod nazivom: Vlastela Države srpskih despota. Od oktobra 2010. anagažovan je kao stipendista Ministarstva nauke u nastavi na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na predmetu Istorija srpskog naroda u ranom srednjem veku. Kao stipendista bio je saradnik na projektima: Srpska država i društvo u izvorima srednjeg veka (rukovodilac prof. dr Andrija Veselinović) i Srpsko srednjovekovno društvo u pisnaim izvorima (rukovodilac prof. dr Andrija Veselinović). Odlukom Filozofskog fakulteta od 16. maja 2013. izabran je u zvanje istraživača saradnika. Od 1. oktobra 2013. do aprila 2014. bio je zaposlen je na projektu Srpsko srednjovekovno društvo u pisnaim izvorima kojim rukovodi prof. dr Andrija Veselinović, a čiji rad finasira Ministarsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Počev od maja 2014. radi na Istorijskom institutu u okviru projekta Srednjovekovne srpske zemlje (13–15 vek): politički, privredni, društveni i pravni procesi čiji je rukovodilac Neven Isailović. Zvanje doktor nauka– istorijske nauke stekao je 16. januara 2014. odbranom doktorske disertacije Vlastela Države srpskih despota pred komisijom u sastavu: prof. dr Marko Šuica (mentor), prof. dr Andrija Veselinović, prof. dr Đorđe Bubalo i viši naučni saradnik dr Srđan Rudić. Doktorske studije završio je sa prosečnom ocenom 10. 00. Decmbra 2014. stekao je zvanje naučnog saradnika. Zvanje višeg naučnog saradnika stekao je marta 2020. godine.

Od 2012. do 2019. godine uzeo je učešća na brojnim naučnim skupovima održanim u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Češkoj. Do sada je objavio preko 40 naučnih radova u zemlji i inostranstvu, na srpskom i engleskom jeziku. Monografiju pod nazivom „Dobri ljudi“ u srpskoj srednjovekovnoj državi publikovao je 2017. u okviru edicije Studije u izdanju Istorijskog instituta.  Njegov rad  The Nobility of the Despotate of Serbia between Ottoman Empire and Hungary (1457–1459) objavljen je 2018. u okviru međunarodnog zbornika Secular Power and Sacral Authority in Medieval East-Central Europe čiji je izdavač Amsterdam University Press. Bio je saradnik na izradi 6. i 7. toma Srpskog biografskog rečnika. Recenzirao je radove za sledeće časopise: Istorijski časopis, Inicijal, Građa o prošlosti Bosne i Zograf.

Tokom  2015. bio je istraživač saradnik na projektu Jagiellonians: Dynasty, Memory and Identity in Central Europe (Jagelonci: Dinastija, sećanje i indetitet u Centrlanoj Evropi) Istorijskog fakulteta, Univerziteta u Oksfordu. COST Committee je juna 2019. odobrio rad na projektu “Worlds of Related Coercions in Work” čiji je jedan od sekundardnih predlagača i Miloš Ivanović. U periodu od 2010. do 2014. bio je sekretar redakcije časopisa Stari srpski arhiv. Od maja 2019. član je redakcije časopisa Mešovita građa (Miscellanea). Član je Centra za napredne srednjovekovne studije (Centre for Advanced Medieval Studies). Bio je član dve komisije za odbranu prijave doktorske disertacije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Uzeo je učešće u dokumentarnoj-seriji Srpski junaci srednjeg veka. Gostovao je i na drugim TV kanalima i radio stanicama.

Interesovanja Miloša Ivanovića vezana su za društvenu i političku istoriju Balkanskog poluostrva u poznom srednjem veku, sa posebnim naglaskom na Državu srpskih despota.

Bibliografija

1. Милош Ивановић, Развитак војне службе као основ формирања властеоског слоја у српској средњовековној држави, Институт за стратегијска истраживања– Одељење за војну историју Министарства одбране Републике Србије, Војно-историјски гласник 1 (2014) 30–48;
2. Милош Ивановић, Угрожавање црквених поседа од стране властеле у српској средњовековној држави, у: Срспка теологија данас 2013. Зборник радова са петог годишње симпосиона одржаног на Православном боголсовском факултету 14. децембра 2013. , пр. Р. Поповић, Институт за теолошка истраживања, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Београд 2014, 143–150.
3. Милош Ивановић, Српске средњовековне медицинске установе, у: Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура. Књига 4, Зборник радова са V научно-стручног скупа одржаног 1. новембра 2013. у Зајечару, ур. Н. Педовић, Историјски архив „ Тимочка крајина“, Зајечар 2014, 133–139.
4. Милош Ивановић, Структура властеоског слоја у држави кнеза Лазара, у: Власт и моћ: властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године, Зборник радова са научног скупа одржаног од 20. до 22. септембра 2013. године одржаног у Крушевцу, Великом Шиљеговцу и Варварину, ур. Синиша Мишић, Крушевац: Народна библиотека; Београд: Центар за историјску географију и историјску демографију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Крушевац– Београд 2014, 75–94.
5. Милош Ивановић, Хрисовуља краља Стефана Душана којом Хиландраском пиргу у Хрусији поклања цркву Св. Богородице у Липљану, Универзитет у Београду Филозофски факултет, Филозофски фкултет у Бањој Луци, Филозофски факултет у Источном Царајеву, Међуопштински историјски архив у Чачку, Стари српски архив 13 (2014) 35–67.
6. Милош Ивановић, Средњовековни властеоски поседи у крушевачком крају, Жупски зборник 8 (2013) 7– 22.
7. Miloš Ivanović, The Image of the Balkan Peninsula in Serbian History Textbooks for Middle School, u: ISHA Journal 3/2014: The selection of papers from the Autumn Seminar of International Students of History Association 24–30 September 2012, , Zagreb, Croatia, Klub studenta povijesti ISHA Zagreb, Zagreb 2014, 69–79.
8. Милош Ивановић, Чудесна излечења на гробовима српских светитеља у средњем веку, Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура. Књига 5, Зборник радова са VI научно-стручног скупа одржаног 2-3. октобра 2014. у Зајечару, ур. Н. Педовић, Историјски архив „ Тимочка крајина“, Зајечар 2014, 183–191.
9. Miloš Ivanović, Slika srpske vlastele poznog srednjeg veka u narodnoj tradiciji, u: Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája. 3^rd Conference for Young Slavists in Budapest, ed. Urkom Aleksander, Eötvös Loránd University, Faculty of Humanities, Institute of Slavonic and Baltic Philology, Budapest 2014, 93–96.
10. Српски биографски речник, књ. 6, Мар–Миш, ур. Ч. Попов, Нови Сад 2014; Моји чланци: Марин Бенешић, трговац, 51; Мароје Вучинић, дубровачки трговац, 231–232; Мартол Латиница, трговац, кнез, 252; Миклеуш, кнез, 422; Миливој Дивичић/Девичић, кнез, службеник босанског краља, 494; Милица, властелинка, 536; Милтош, војвода, властелин, 679; Миљан, челник, властелин, 711; Миотош, војвода, властелин, 747–748; Михаило, војвода, властелин, 833–834.
11. Miloš Ivanović, Boris Stojkovski, Reka Sava kao granica između Srbije i Ugarske u srednjem veku, u: Rijeka Sava u povijesti, Zbornik radova znanstvenog skupa održanog u Slavonskom Brodu 18-19. listopada 2013, ur. B. Ostajmer, Hrvatski institut za povijest– Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, Slavonski Brod, Slavonski Brod 2015, 77–103.
12. Милош Ивановић, „ Добри људи“ Новобрдског законика деспота Стефана Лазаревића, Историјски часопис LXIV (2015), Историјски институт, 159–187.
13. Милош Ивановић, Уређење манастирксог живота у српским властеоским задужбинама средњег века, Срспка теологија данас 2014. Зборник радова са шестог годишњег симпосиона одржаног на Православном боголсовском факултету 30. маја 2014. , пр. Р. Поповић, Институт за теолошка истраживања, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Београд 2015, 197–203.
14. Милош Ивановић, Лажна хрисовуља цара Стефана Душана о међама хиландарских поседа на Светој Гори : 26. април 1348. године, Стари српски архив 14 (2015), Универзитет у Београду Филозофски факултет, Филозофски фкултет у Бањој Луци, Филозофски факултет у Источном Царајеву, Међуопштински историјски архив у Чачку,) 41–64.
15. Miloš Ivanović, Uglješa Vojvodić, The Marks of Nobility in the Archaeological Context, in: Processes of Byzantinisation and Serbian Archaeology, Byzantine Heritage and Serbian Art I, ed. V. Bikić, Serbian National Committee of Byzantine Studies; Službeni glasnik; Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute for Byzantine Studies, Beograd 2016, 159–165.
16. Милош Ивановић, Угљеша Војводић, Властеоска обележја у археолошком контексту, у: Процеси византинизације и српска археологија, Византијско наслеђе и српска уметност I, ур. В. Бикић, Српски комитет за византологију; Службени гласник; Византолошки институт САНУ, Београд 2016, 159–165.
17. Милош Ивановић, Властела у  Житију деспота Стефана Лазаревића Константина Филозофа, у: Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VII. Научни скуп, Деспотовац-Манасија, 22–23. август 2015 (у оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења XXIII), ур. Г. Јовановић; Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац; Институт за српски језик САНУ, Београд, Деспотовац 2016, 41–56.
18. Miloš Ivanović, Neven Isailović, The Danube in Serbian-Hungarian Relations in the 14th and 15th Centuries, Tibiscum, Serie nouă, Istorie – Arheologie 5 (2015), Consiliul Judeţean Carasş-Severin, Muzeul Judeţean De Etongrafie Şi Al, Regimentului De Garaniţă Caransebe; Acta Musei Caransebesiensis, Caransebeş 377–393-
19. Милош Ивановић, Два писма Дубровчана војводи Вукосаву, Љубиши Богданчићу и жупану Радосаву поводом заточења Рахца Богишића : (I) Дубровник, 1410, 30. април (II) Дубровник, 1410, 4. јун, Грађа о прошлости Босне 8 (2015), Академија наука и умјетности Репубике Српске, Институт за историју,  31–40.
20. Miloš Ivanović, Foreigners in the Service of Despot Đurađ Branković on Serbian territory, Banatica 26–II (2016), Muzeul Banatului Reşiţa, Cluj-Napoca 2016, 257–268.
21. Милош Ивановић, Пронија у држави српских деспота, Зборник радова Византолошког института 53, Византолошки институт Српске академије наука и уметности, Београд 2016, 323–341.
22. Miloš Ivanović, Cyrillic Correspondence between Commune of Ragusa and Ottomans from 1396 to 1458, in: State and Society in The Balkans Before and After Establishment of Ottoman Rule. Abstract Proceedings, Institute of History Belgrade; Yunus Emre Enstitüsü –Turkish Cultural Centre Belgrade, 11.
23. Милош Ивановић, Повеља војводе Радослава Павловића Дубровчанима, Грађа о прошлости Босне 9, Академија наука и умјетности Републике Српске, Институт за историју, Бања Лука 2016, 73–83.
24. М. Ивановић, Cyrillic Correspondence between the Commune of Ragusa and Ottomans from 1396 to 1458, in: State and Society Before and After Establishment of Ottoman Rule, ed. S. Rudić, S. Aslantaş, The Institute of History Belgrade; Yunus Emre Enstitüsü – Turkish Cultural Centre, Belgrade 2017, 43–63.
25. М. Ивановић, Развој институције имунитета у српској средњовековној држави до краја владавине краља Милутина, Историјски часопис, Историјски институт Београд, no. 66, 49 – 83, Београд, 2017.
26. М. Ивановић, Szerb-magyar katonai együttműködés Lazarevics István, valamint Brankovics György despoták uralkodása idjében, in: Csaták, amelyek összekötnek : a nándorfehérvári diadal és a péterváradi csata/Bitke koje nas povezuju : bitke kod Beograda i Petrovaradina, Forum, 40 – 49, Novi Sad, 2017. Srpska verzija: Српско-угарска војна сарадња у време владавине деспота Стефана Лазаревића и Деспота Ђурђа Брнаковића, 133–142.
27. М. Ивановић, „Добри људи“ у српској средњовековној држави, Историјски институт Београд, 2017.
28. М. Ивановић, Насилне промене на српском престолу у Даниловом зборнику, у: Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VIII, Народна библиотека „Ресавска школа“, ур. Г. Јовановић, Деспотовац; Институт за српски језик САНУ, 113 – 127, 2017.
29. М. Ивановић, Један поглед на „власти“ у Држави српских деспота, у: 600 година манастира Павловац, ур. В. Катић, Н. Марковић, Младеновац, Градска општина Младеновац, 169 – 180.
30. М. Ивановић, Политички значај светитељских култова крајем XIV и почетком XV века у држави Лазаревића, у: Љубостињска приношења: годишњак Јефимијиних дана, бр. 3, Трстеник/ Љубостиња, Народна библиотека „Јефимија” Трстеник; Народни универзитет Трстеник, no. 3, 133 – 144.
31. Ivanović, The Nobility of the Despotate of Serbia between Ottoman Empire and Hungary (1457–1459), in: Secular Power and Sacral Authority in Medieval East-Central Europe, ed. K. Jovanović, S. Miljan, Amsterdam University Press, Amsterdam 2018, 167–177.
32. М. Ивановић, Властела у житијима архиепископа Данила II, у: Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности IX, ур. Г. Јовановић, Народна библиотека „Ресавска школа“ Деспотовац, Институт за српски језик САНУ, Деспотовац 2018, 171–183.
33. Српски биографски речник, књ. 7, Мл–Пан, ур. Б. Бешлин, Нови Сад 2018.; Моји чланци: Младен Станчић, кнез, властелин, 33; Мркша Сићевкси, војвода, властелин, 111; Никола Дореновић, властелин, 360–361; Никола Птичић, трговац, 363; Никола Родоп, протовестијар, властелин, 365; Никола Скобаљић, властелин, 366; Никон, патријарх српски, 494; Никша, православни свештеник, 497; Новак Караљук, властелин, 521; Оливер Големовић Олко, кефалија, властелин, 655.
34. М. Ивановић, Писмо Љубише Богданчића Дубровчанима, Грађа о прошлости Босне 10, Академија наука и умјетности Републике Српске, Институт за историју , Бања Лука 2017, 111–119.
35. М. Ивановић, Писмо Дубровчана Љубиши Богданчићу и Вукосаву Познановићу, Грађа о прошлости Босне 11, Академија наука и умјетности Републике Српске, Институт за историју , Бања Лука 2018, 87–92.
36. М. Ивановић, Заборављени ктитори у средњовековној Србији, Иницијал. Часопис за средњовековне студије 6, Центар за напредне средњовековне студије, Београд 2018, 47–72.
37. М. Ивановић, Краљевство и друштвена елита у земљама Немањића, у: Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, ур. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Српска академија наука и уметности, Српски комитет за византологију, Београд 2019, 451-502.
38. Ivanović, Serbian Hagiographies on the Warfare and Political Struggles of the Nemanjić Dynasty (from the Twelfth to Fourteenth Century), in: Reform and Renewal in Medieval East and Central Europe: Politics, Law and Society, ed. Suzana Miljan, Éva B. Halász, Alexandru Simon, Cluj-Napoca – Zagreb – London: Romanian Academy – Croatian Academy of Sciences and Arts – School of Slavonic and East European Studies, University College London, 2019, ed. 103–129.
39. Ivanović, Purgari u gradskim naseljima srednjovekovne Bosne i Srbije, u: Bosna i njeni susjedi u srednjem vijeku: pristupi i perspektive, ur. Elmedina Duranović, Enes Dedić, Nedim Rabić, Sarajevo: Institut za hisotriju Univerziteta, 2019, 253–272.
40. Ivanović, Militarization of the Serbian State under Ottoman Pressure, Hungaraian Historical Review 8, no. 2 (2019), András Vadas et János M. Bak, Special Editors of Thematic Issue, Moving Borders in Medieval Central Europe, Academiae Scientarum Hungaricae, Budapest, 390–410.
41. М. Шуица, М. Ивановић, Историјска перцепција султана Бајазита I у делу Константина Филозофа, Историјски часопис 68 (2019), Историјски институт Београд, 69–98.
42. М. Ивановић, Стефан Лазаревић у култним списима о кнезу Лазару, у: Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности X, ур. Г. Јовановић, Народна библиотека „Ресавска школа“ Деспотовац, Институт за српски језик САНУ, Деспотовац 2019, 213–224.
43. М, Ивановић, Значај Подунавља у држави кнеза Лазара, у: Смедеревски крај и Подунавље кроз историју, ур. A. Кадијевић, С. Бошков, Б. Стојковски, Нови Сад : Филозофски факултет, Одсек за историју, Центар за историјска истраживања ; Смедерево : Историјски архив, Смедерево 2019, 43–55.
44. М. Ивановић, Властела у време владавине Стефана Првовенчаног, у: Стефан Првовенчани и његово доба, ур. И. Коматина, Историјски институт Београд, Београд 2020, 119–137.
45. М. Ивановић, Телесне казне у средњовековној српској држави од времена Немањића до пада Деспотовине, у: Νομοφύλαξ. Зборник радова у част Срђана Шаркића, ур. Т. Илић, М. Божић, Правно факултет Универзитета Унион у Београду–Службени гласник, Београд 2020, 283–304.
46. М. Ивановић, Немирне политичке прилике у Хуму и слабљење хумске епископије крајем XIII и почетком XIV века у: Научни скуп историчара Осам вијекова светосавља у Херцеговини, ур. Драга Мастиловић, Српско просвјетно и културно друштво Просвета, Гацко 2020, 104–125.